Pre 110 godina Kenija i Srbija su imale isti broj stanovnika (oko 2,6M). To se odnosi na teritoriju Srbije pre balkanskih ratova. Ako bih uračunao i Srbe koji su u to vreme živeli pod okupacijom, onda je Srba bilo barem duplo više.
Danas Kenija ima oko 50M stanovnika, a Srbija (bez teritorije KiM) 6,8M. Svake godine u Keniji se broj stanovnika poveća za 1M, a u Srbiji smanji za 0,1M.
Kenija je nezavisnost stekla 1963. godine, a prvi univerzitet osnovali su 1970. Dok Srbija na oba polja ima značajno dužu tradiciju.
Kako danas uče mali Kenijci? Da li im je obrazovanje usklađeno sa zahtevima privrede?
Osim zavidnog prirodnog priraštaja, u Keniji se sprovodi i spartanski način obrazovanja. Veoma su popularni internati gde se boravi sve vreme, izgrađuje se odnos sa profesorima i pruža se mogućnost za učenje u van nastavno vreme.
Svečane uniforme su obavezne svaki dan, šišaju se do glave, nema statusnih simbola.
Sistem učenja zove se Competency Based Curriculum i obrađuje 7 ključnih kompetencija:
• Komunikacija i kolaboracija,
• Kritičko razmišljanje i rešavanje problema,
• Kreativnost i imaginacija,
• Ustav i prava građana,
• Digitalna pismenost,
• Učenje o tome kako se uči i
• Lična efikasnost.
Drugim rečima, uče sve ono za šta mi treba naknadno da se pomučimo da naučimo. Uglavnom nakon što se zaposlimo. A oni uče svaki dan od prvog dana.
Najbrže rastuća grana privrede u Keniji su telekomunikacije. Ali primetan je porast digitalnih i IT poslova koje obavljaju.
Ako se pitate ko će za par godina preuzeti naše freelence , outsource i IT poslove, ne morate biti genije da to zaključite. Čim se dovoljan broj njihovih ljudi na ovaj način opismeni, poješće nas za doručak – radnom etikom, efikasnošću i cenom.
To je jasno već na primeru Kenije, a da ne pominjem još ozbiljnije zemlje kao što su Indija (1,3+ milijarde stanovnika), Nigerija (200+ miliona stanovnika), Indonezija (250+ miliona stanovnika)…
Kad se broj stanovnika povećava, kad je obrazovanje usklađeno sa potrebama globalne ekonomije i kad su pojedinci spremni na mukotrpan rad i odricanje, onda ceo kolektiv brzo napreduje. I postaje sposoban da preuzme poslove na tržištu.
Čak iako neko drugi ima značajno bolju i dužu tradiciju…
Takav rasplet događaja može dovesti do gubitka poslova za naše kompanije i smanjenja plata u IT industriji. Je li to onda razvojna šansa Srbije? Bojim se da nije.
Gde ja vidim našu šansu?
- IT kompanije koje imaju sopstveni proizvod
- Proizvodnja (zdravije) hrane, pa samim tim i skuplje
- Konferencijski i vikend turizam uz razvoj potpuno nove infrastrukture
- Preduzetništvo – personalizovane i zanatske usluge za strane korporacije koje otvaraju fabrike kod nas
Ali samo ako budemo hrabri da kao društvo donesemo teške odluke već danas. A za to su nam potrebne besprekorne menadžerske veštine. Klikni na ovaj LINK da saznaš više.