Koliko je korona kriza uticala na finansije domaćih kompanija?
Uopšteno govoreći, rekao bih da je korona kriza najviše uticala na kompanije čiji menadžment nije pravovremeno reagovao i koje nisu uspele da prilagode svoj asortiman proizvoda i usluga novonastalim okolnostima u kratkom roku.
Ovim odgovorom želim da se ogradim od vlasnika ugostiteljskih objekata, turističkih agencija, prevoznika i drugih sličnih uslužno orjentisanih privrednika za koje korona kriza predstavlja pravi armagedon. Njihovo poslovanje je značajno otežano i retki uspevaju i dalje da opstanu.
Koji je broj 1 poreski i/ili računovodstveni izazov sa kojim se kompanije susreću?
Kao broj 1 računovodstveni problem sa kojim se kompanije susreću simbolično bih naveo ”rokovnik” vlasnika privrednih društava i preduzetnika. 🙂
Kako najveći broj registrovanih privrednih subjekata u Srbiji po veličini čine mikro pravna lica, uglavnom njihovi vlasnici svoje poslovanje zasnivaju na ”rokovniku” odnosno sami imaju svoje knjigovodstvene evidencije i prate stanje svojih zaliha, obaveza, potraživanja, prihoda, rashoda i sl.
Dobar deo njih to čak radi i vrlo uspešno i znaju napamet kome i koliko oni duguju, a ko i koliko njima duguje.
Računovodstvo se tada doživljava kao ”nužno zlo” i računovođa se angažuje kako bi se na vreme predavale propisane poreske prijave i finansijski izveštaji i ispunjavale druge zakonom definisane obaveze. U navedenim uslovima upravo su takvi privrednici na najvećem gubitku pošto ne znaju da iskoriste računovodstvo u punom kapacitetu.
Koja je uloga računovodstva u svemu tome?
Uloga knjigovodstva pa kasnije i računovodstva je da u poslovnim knjigama privrednog subjekta evidentira sve poslovne promene i transakcije, na osnovu kojih rukovodstvu na zahtev može dati sintetičke, analitičke, istorijske i druge informacije o poslovanju privrednog subjekta, a na temelju kojih se zatim donose važne i strateške poslovne odluke.
Primenom odgovarajućeg kontnog okvira, poslovne knjige treba da odražavaju faktičko poslovno stanje privrednog subjekta a na osnovu kojih se u formi bilansa stanja i bilansa uspeha nadležnom registru podnose finansijski izveštaji i druge propisane poreske prijave.
Nažalost, kao posledica slabog razumevanja u odnosu vlasnik-računovođa, čest je slučaj bio u praksi da uspostavimo saradnju sa klijentom kod koga daljom analizom utvrđujemo da stanje u poslovnim knjigama gotovo u potpunosti ne odgovara faktičkom stanju poslovanja tog privrednog društva.
Privrednici, nezavisno od veličine privrednog društva kojim upravljaju, trebalo bi da na računovođu gledaju kao na poslovnu investiciju a ne kao na poslovni trošak i da ga smatraju ”desnom rukom” u svom poslovanju.
Mislite da nisu u dovoljnoj meri optimizovali svoje poreske troškove?
Upravo tako. Mnogi privrednici imaju slabiju optimizaciju poreskih troškova.
Sva pitanja postavljena računovođi i poreskom savetniku uvek u pozadini se svode samo na jedno, koliko će to mene da košta? Nekada poreske i druge obaveze na ime doprinosa koštaju i više nego što bi to i stvarno morale. Privrednici usled nedostatka pravovremenih informacija često propuštaju da iskoriste zakonom propisane mogućnosti da optimizuju svoja poreska i druga davanja.
Pa tako npr. prilikom zapošljavanja novih radnika često se desi da ne proveravaju da li je lice provelo na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od 6 meseci i da li ispunjavaju propisane uslove za korišćene određenih vrsta poreskih olakšica. Ovakve i mnoge druge propuštene prilike za korišćenjem određenih vrsta olakšica potencijalno mogu imati kumulativan efekat na poslovanje i u značajnoj meri uticati na visinu poreskih i drugih rashoda.
Šta biste im savetovali po pitanju upravljanja troškovima?
Troškove možete vrlo jednostavno podeliti u dve grupe: fiksne i varijabilne.
Fiksne troškove čine fiksni mesečni iznosi koje morate da platite kako bi uopšte i mogli da poslujete. Fiksni troškovi npr. su: zakupnina, komunalije, porezi i doprinosi i sl.
Varijabilni troškovi variraju u zavisnosti od obima prodaje proizvoda i usluga i to su npr: materijali, sirovine, roba, troškovi zarada, oprema za rad, mašine, troškovi marketinga i sl.
Kada znate koliki su vaši ukupni troškovi prema njima se uvek morate ponašati odgovorno.
To znači da se razviju odgovarajući planovi i strategije, da znate kako ćete postupiti ako se u budućnosti desi jedan scenario, a kako ako se desi neki drugi…
Drugim rečima, koje troškove najpre možete smanjiti kako biste obezbedili stabilan rast i opstanak na tržištu.
Ukoliko obim poslovanja raste, najčešće rastu i varijabilni poslovni troškovi, ali značajno sporije. Samim tim raste visina profita. Tada bi moj savet bio štedite i investirajte.
Ukoliko dolazi do pada obima poslovanja, smanjuju se varijabilni troškovi, ali i pada profit. Tada bi moj savet bio pokrivajte gubitke iz štednje ili kredita i opet bih rekao investirajte.
Više o Miloševom radu i uslugama možete pogledati na njegovom sajtu.